Biljana Spasojević već četiri godine radi u pekari i ne nada se penziji, nema plaćeno bolovanje i ne može da stane u red za kredit. Njenu sudbinu deli još najmanje 390.000 radnika u Srbiji koje poslodavci nisu prijavili - tako kaže zvanična statistika. U Uniji poslodavaca procenjuju da ih ima dva puta više, a sindikati tvrde da na crno radi i do milion ljudi.
Inspektori za rad prošle godine kontrolisali su 27.969 poslodavaca, a skoro 6.000 ljudi je zatečeno na radu bez ikakve dokumentacije.
Među onima koje smo zatekli da rade bez potpisanog ugovora, oko 20 odsto je bilo angažovano u trgovini, 15 odsto u ugostiteljstvu, 16 odsto u građevinarstvu i osam odsto u proizvodnji prehrambenih proizvoda, kažu u Inspektoratu za rad. Međutim, sve i kada naši inspektori zateknu ljude koji nisu prijavljeni, često ne mogu mnogo toga da urade, jer ne postoji jasna obaveza za poslodavce da kod sebe imaju ugovore o radu, već mogu naknadno da ih dostave.
Prema podacima ove inspekcije, u Srbiji je registrovano 333.998 privrednih subjekata. Kontroliše ih svega 250 inspektora, koji stignu da provere poslovanje tek svakog desetog poslodavca tokom jedne godine. Lane su, na osnovu nadzora, naplatili kazne u iznosu oko 286 miliona dinara, a godinu dana ranije 17 miliona više.
Najčešći razlozi zbog kojih se zaposleni obraćaju inspekciji su nepravilnosti vezane za zasnivanje radnog odnosa, rad bez zaključenih ugovora o radu, zloupotreba probnog rada i angažmana na određeno vreme, tvrde u Inspektoratu. Da bismo bili uspešniji, potrebno je i da podignemo nivo tehničke opremljenosti. Na primer, prosečna starost automobila u našem voznom parku je 14 godina. To svakako otežava mogućnost većeg obuhvata u nadzoru.
U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata kažu da se „armiji“ neprijavljenih radnika svakog dana pridružuje sve više ljudi i upozoravaju da će takav trend na kraju biti veoma skup, kako za same radnike, tako i za državu.
Koliko tačno ljudi radi u sivoj zoni, nemoguće je otkriti, ali je njihov broj svakako preveliki, tvrdi Ranka Savić, predsednica ASNS. Naše procene pokazuju da bez papira radi od 700.000 do milion ljudi i ta brojka se već godinama ne smanjuje. To je veliki problem koji će kulminirati tek za nekoliko godina. A onda će posledice biti strašne. Prvo za same radnike, kojima poslodavci ne uplaćuju ni staž ni zdravstveno, a potom i za državu, koja će sve te neplaćene doprinose, poreze i osiguranja na neki način morati da pokriva iz drugih budžetskih prihoda.
U Uniji poslodavaca procenjuju da je zvanična statistika manjkava jer obuhvata samo one koji se redovno prijavljuju Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ).
Broj je realno veći, jer postoje stotine hiljada ljudi koji se nikada i nisu prijavili kod NSZ i stalno rade na crno, kažu u Uniji poslodavaca. Najviše ih je u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, prodaji robe široke potrošnje, tekstilnoj industriji i posebno sektoru usluga kao što su opravke, servisiranje, molersko-farbarski i zanatski radovi. Brojka od 800.000 je procena kojom mi operišemo.
Zvaničan broj zaposlenih u Srbiji je oko 1.700.000, što znači da gotovo svaki drugi radnik nije prijavljen.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najbrojniji među neprijavljenim radnicima su neobrazovani - čak 75 odsto, dok je visokoobrazovanih svega jedan odsto.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
